ODLUKA IZ BRISELA

June 28, 2013
Srbija dobija datum za početak pregovora o pridruživanju sa EU, ali oni neće početi pre januara 2014. To je dobra odluka.

Evropski Savet je danas doneo odluku da Evropska komisija treba bez odlaganja da radi na pripremi pregovora o pridruživanju sa Srbijom. Do konferencije o pridruživanju i otvaranja prvog poglavlja neće, međutim, doći pre januara 2014. Pre toga Evropski savet mora u decembru da utvrdi da li su obaveze Srbije i Kosova iz Plana primene od 22. maja zaista ispunjene do decembra kako je dogovoreno.

Završetak pregovora od 19. aprila između Srbije i Kosova zaslužuje priznanje. Srbija je time krenula putem napuštanja politike koja je godinama donosila nemire čitavom regionu. Tim činom je u politici Srbije otvoren prostor za bavljenje velikim problemima u Srbiji – počevši od korupcije pa sve do problema sa velikim budžetskim deficitom koji je posledica kako prevelikih izdataka u ogromnom javnom sektoru tako i mnogobrojnih državnih preduzeća koja posluju sa gubicima. Deindustrijalizacija i pogrešno upravljanje, što su bile teme u poslednjoj predizbornoj kampanji, konačno su dospele u centar pažnje na političkoj sceni i borba protiv njih mora biti efikasna. Pregovori o pridruživanju, koje Evropska Unija pametno koristi, mogu da pomognu da se započne sveobuhvatna transformacija Srbije. Dodeljivanje datuma predstavlja pravi signal u tom smislu.

Ali dogovor ne podrazumeva i  postizanje dogovorenih ciljeva. Priznanje ekonomskih problema i bavljenje njima u javnosti još uvek ne znači da se politika okrenula u pravom pravcu. Da li je Srbija zaista „učinila sve“, kako Vlada Srbije stalno ponavlja, što Evropska unija može od nje da očekuje? Da li je učinila sve što je Srbiji neophodno?

Kosovo

Postoji vidljivi napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Na međunarodno-pravno priznanje još se čeka. Ali otvorene su Kancelarije oficira za vezu u obe države i poslati su njihovi predstavnici, a policija i carina mogu se neometano kretati po severu države. Integrisano upravljanje granicama funkcioniše dobro iako su važni granični prelazi ka Rumuniji i Bugarskoj i dalje blokirani. Dogovoreno je da se policija i pravosuđe na severu uključe u Kosovski pravni okvir i u institucije Kosova i da će Srbi na Kosovu učestvovati na izborima u novembru 2013. Prve srpske policijske stanice zaista su zatvorene. Doduše, da bi dobilo saglasnost Srba na severu Kosova, Kosovo je pristalo na velike kompromise. Srbija i dalje može da finansira strukture i lica na severu Kosova – jedino što će sada to raditi javno. Kosovo će doneti dalekosežni zakon o amnestiji po kome će Srbi sa severa, koji godinama nisu plaćali porez ili za koje postoji sumnja da su izvršili delimično teška krivična dela, biti oslobođeni krivičnog gonjenja i po kome će njima biti omogućen rad u javnim službama Kosova. Nejasno je još uvek da li će svi Srbi iz prepunjenih javnih struktura na severu Kosova morati biti preuzeti u javne službe Kosova. Opštine sa većinski srpskim stanovništvom dobile su mogućnost osnivanja Zajednice srpskih opština sa veliki autonomnim pravima u oblastima zdravstva, obrazovanja i lokalne samouprave/urbanog razvoja, što takođe predstavlja ustupak Kosova u velikoj meri u okviru Ahtisarijevog plana. U oblastima u kojima je bilo potrebno da Srbija učini ustupak- telekomunikacije, energetsko snabdevanje, vraćanje ilegalno odnete katastarske dokumentacije ili samo uklanjanje simbolički značajnih uličnih blokada na mostu na Ibru- do sada nije došlo do dogovora odn. odlaže se. Srbija i Srbi na severu Kosova po tim pitanjima do sada nisu pokazali dobru volju ni entuzijazam da postignu dogovor.

Korupcija

I u Srbiji je do sada više stvari najavljivano nego što je zaista postignuto. Napredak postoji u borbi protiv korupcije. Započete su mnogobrojne policijske istrage i otvoreni su prvi krivični postupci. Hapšenje Miroslava Miškovića, Miloševićevog sledbenika i danas najbogatijeg tajkuna u Srbiji, u tom delu ima ogroman simbolični značaj. Ali da li za optužnicu protiv njega zaista postoje dobre pravne osnove? Mnogo toga govori u prilog tezi da je optužen za krivična dela koja u vreme njihovog počinjenja još nisu postojala. Postavlja se pitanje da li se u tom slučaju protiv korupcije, agresivnog i ilegalnog prisvajanja javne svojine i odgovarajuće podrške države, treba boriti kršenjem principa pravne države. Naime, zabrana retroaktivnog dejstva krivičnih zakona spada u temelje slobodnih i demokratskih društava. Nullum crime sine lege.

Sumnje

Sumnji ima, znači, dovoljno kada se radi o pitanju da li je put Srbije u mirno susedstvo u regionu i u Evropsku uniju nepovratan. Sumnje pobuđuju i pretnje da će proces normalizacije biti zaustavljen ukoliko se ne potvrdi skorašnji početak pregovora o pridruživanju. Značajne sumnje u demokratsku i evropsku orijentaciju najveće vladajuće stranke su posledica koalicionog odnosa u koji je SNS ušla sa desnoekstremističkom strankom Dveri u Novom Sadu, gradu koji je drugi po veličini u Srbiji, radi ostvarenja većine za formiranje vlasti u Novom Sadu. Sumnje izazivaju i pretnje da će se, u slučaju odbijanja početka pregovora o pridruživanju ili suviše dalekog datuma početka pregovora, ići na nove izbore. Šta bi se time popravilo? Sprovođenje Plana primene sporazuma bi time sigurno bilo dovedeno u pitanje. Da li to Srbija nije bila ozbiljna kada je usvojila taj plan? Da li će se nastaviti sa metodama koje su koristile srpske vladajuće stranke, koje su svoje članove zapošljavale u ionako opterećenom javnom sektoru? I to predstavlja jedan oblik korupcije, privilegovanje partijskih sledbenika i diskriminacija mnogobrojnih kvalifikovanih mladih ljudi koji traže posao u javnom sektoru ili u preduzećima samo na osnovu činjenice da su obrazovani za taj posao i da će ga obavljati dobro.

Za EU bi bilo najbolje da sačeka da budu postignuti vidljiviji uspesi i da se ne zadovolji izjavama o namerama, akcionim planovima ili čak i donošenjem novih zakona. Tu se ne radi o postavljanju novih uslova već o očekivanju da se ispune date obaveze. Stoga je ispravno što Evropska unija hoće da sačeka ispunjenje tih obaveza i da onda naredne godine ispuni svoje obećanje prema stanovništvu Srbije da je Srbija dobrodošla u Evropsku zajednicu vrednosti, u kojoj može da preuzima obaveze i da očekuje solidarnu pomoć.

Dr Andreas Polterman

Direktor Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu
Događaji
...........................................................

više informacija na: info@rs.boell.org

stažiranje
više informacija o stažiranju u našoj beogradskoj kancelariji .
discovery baner praxis baner ubrzaj me baner GWI agenda - magazin za Jugoistočnu Evropu Link to the Blog to Global Perspectives on Finance, Developement and Environment Green European Foundation Gunda Werner Institut, Fondacija Heinrich Böll